Кснор је представио прву АИ камеру на свету која ради на соларну енергију

Главни тренд у развоју вештачке интелигенције је прелазак са цлоуд цомпутинг-а на цомпутинг. Први је АИ уређај за даљинско рачунање преко Интернета, док је други локално израчунат и покреће алгоритме директно на уређају. Предности компјутерске обраде рубова укључују брже резултате, већу сигурност и флексибилност. Али који се производи могу направити на основу калкулације руба?

АИ стартовање у Сеаттлеу, Кснор је несумњиво на челу технологије. Ове недеље, компанија је објавила прототип АИ камере која се у потпуности ослања на соларну енергију (без батерије или екстерног напајања). Резолуција камере (КСНУМКС × КСНУМКС) није висока и опремљена је ФПГА чип процесором и користи најновију технологију препознавања објеката.

Теоретски, корисници могу да постављају такве уређаје било где напољу, дозвољавајући му да преноси податке на неодређено време. Компатибилан је са неколико различитих протокола за бежичну комуникацију ниске енергије (осим за Ви-Фи који троши превише енергије), што му омогућава слање информација на десетине километара. Кснор каже да ако је батерија инсталирана, може да похрани довољно енергије током дана да би камера радила током ниског дневног светла и ноћи.

Ксноров главни технолошки директор, Мохаммад Растегари, рекао је: „Тренутно истражујемо практичне примере ове камере, укључујући велике цивилне пројекте (надзор аутомобила у возилу), беспилотне камере итд.“

Не треба потцењивати Кснорову снагу у минијатуризацији АИ опреме. У 2017. години компанија је одвојена од Аллен Института за вештачку интелигенцију, који поседује заштићени метод за стварање ултра ефикасних система за машинско учење. Кључ ове технологије је врста логичког кола позната као КСНОР капија, па отуда и назив. Такође доказује корисност свог софтвера радећи на уређајима мале снаге и прорачуна, попут Распберри Пи Зеро, мајушног рачунара.

Ова соларна АИ камера још није доступна за продају. Иако је самодостатна у смислу моћи, постоје одређена ограничења у њеном раду. На пример, колико оквира слике може да се обради у секунди зависи од тога колико је соларне енергије доступно. Кснор је рекао да када сунце сија, његова брзина преноса је КСНУМКС кадрова у секунди, али овај проблем може бити решен већом соларном ћелијом.

Очигледно, овакви уређаји ће у будућности бити све уобичајенији. Они су релативно јефтини (Кснор модел кошта $ КСНУМКС) и погоднији су за оператера. Штавише, приватност података је јача јер се фото-видео који је потребно никада не преноси изван уређаја.